|
1. |
|
|
|
|
2. |
|
|
|
|
3. |
|
|
|
|
4. |
|
|
|
|
Од Јовања и Каблара
Мајка Божја чуда ствара.
Са свих страна децу зове,
Богу милом у редове.
Све радости објављује,
Старе, младе исцељује.
На све стране чини чуда,
То се прича ето свуда.
Шта год треба, Бог ће дати,
И што прије Христа звати.
Из дваестог Божјег века
Све вас зове, све вас чека.
Да се лечи, исповеда,
Чиста душа, Богу преда.
Да се душа, Богом сити
И сви ћемо, здрави бити.
Који дође и опет ће,
Зажалити никад неће.
Здравље, имаш, Бога имаш
И ничије не узимаш.
Икона је, чудотворна
Мајка Божја неуморна
Свакоме се благо смеши
Сваког учи да не греши.
|
|
5. |
|
|
|
|
Цео запад
се затресе
засија се
сва Србија
И сви Срби
радујте се
то весеље
сваком прија.
Мошти стижу
него шта ће
од радости
свако пева.
Свако Србче
заплакаће
свуда грми
свуда сева.
Те радости
никад доста
Николаја
сви сад славе.
И Србија
света поста
све веселе
србске главе.
Те радости
Бог донесе
кроз векове
памтиће се.
Лелић пева
на све стране
преко ноћи
и кад сване.
Свако српче
хита јури
Николају
светом жури.
Николаја
свако пази
радо љуби
и долази.
|
|
6. |
|
|
|
|
Марина се света
Господу мољаше,
И сузама топлим
молитву јачаше;
- Господе Исусе,
Боже мој и Спасе,
Ти сваком помажеш,
ко у Те узда се.
Буди близу мене,
близу моје душе,
Кад неверни почну
тело ми да руше,
Буди близу мене,
снаго мученика,
Да поднесем муке
без страха и крика.
Као овца стојим
пред гладним вуцима,
К'о самотна птица
пред многим ловцима,
Као риба бедна,
мрежом ухваћена, -
Но ја у Те гледам,
Господе спасења!
Нек растржу тело
к'о јевтину врећу,
Ја се Тебе, Христе,
отказати не ћу;
Волим муке с Тобом
но све труле сласти,
Ја се клањам, Спасе,
само Твојој власти.
Победниче смрти,
ђавола и ада,
Кроза ме понови
те победе сада!
На свему Ти хвала,
Господе и Спасе,
Што сваком помажеш,
ко у Те узда се.
|
|
7. |
|
|
|
|
Ето Маро
ту пребивам
иконицу
да целивам.
Ту икону
милог Богу
баш без Њега
ја не могу.
И ја Саро
љубим Богу.
И без њега
баш не могу.
Још и ово
љуби Сара,
Михаила
и Лазара.
А за њоме
љуби Мара
Михаила
и Лазара.
Ова Србчад
овде бише
Богу милог
изљубише.
Боге милог
наситише,
па се после
загрлише.
Тако силно
изљубише.
Тако силно
Бога воле
тако силно
Бога моле.
То је време
још пре школе.
Наука је
таква мила
наука је
увек била.
Свето дело
од Јустина,
јеси л‘ чула
Маро мила.
И Бог има
Свога Сина,
Исус Христос
из давнина.
Наука је
од Јустина.
Свети гроб
од Јустина.
Мене мајка
ту водила.
Цео дан сам
тамо била,
крст љубила
и молила
и нисам се
уморила.
Када мени
добро није,
идем тада
у Ћелије.
Тако мама
мени рече,
спремасмо се
цело вече.
Од тог нема
ништа прече.
И на гробу
ту већ зна се,
да молитва
ту чита се.
Истина је
ето права,
оздрави ме
Јустин Ава. (х2)
Сада немам
такве јаде,
Бог милостив
Бог нам даде.
Излечи ми
болну главу,
ја га славим,
као славу.
Свети Лазар
нек‘ опрости,
нове србске
ту радости.
Хајде Маро,
нешто реци
Бог помаже
увек деци.
Такви су нам
били преци.
Не пијемо
не пушимо,
грлимо се
и волимо.
Не крадемо,
кара Бога,
и још има
много тога.
Све си рекла
лепа Саро,
Бог је децу
добро ствар‘о.
Бог учио
апостоле,
да се стално
Богу моле.
Неће срце
да им штреца,
да се смире
као деца.
|
|
8. |
|
|
|
|
Отац води малог, раслабљеног сина,
велико је дете – петнаест година.
Немањина лавра, Светога Николе
ту се масло чита, ту се Богу моле.
По благослову, читач ja сам Апостола,
јадно дете стење од муке и бола.
Поче јака битка, тешкога призора,
да се спасе дете од црног злотвора.
Ногама се праћа, умирит не да се,
јадан отац стеже, држи га уза се.
Време доста хладно, још по цичи зими
мили Господ Ави ту молитву прими.
Оздравило дете, сад момчина права,
хвала милом Богу што народ спасава.
Сад имамо Србче које Бога слави,
ожени се красно, к‘о хришћанин прави.
Бога лепо славе, нико им не брани,
ко у старо време, богомољци прави.
Са оцем се слаже, оба су шофери,
Бог им даде лепо, по њиховој мери.
Од Бога чекамо ту нове Србчиће,
ако Бог да брзо и принове биће,
да Бог обрадује младе Дугалиће.
Хвала милом Богу, своје Србе воли,
зато му се свако Србче радо моли.
Христос вавек влада, увек тако биће,
он ствара све људе, ствара и Србчиће.
|
|
9. |
|
|
|
|
Да с’ опише
баш се не да
заслужио
мој је деда.
А и ово да с’ помене,
ратовао на Једрене.
Шињел беше
к’о решето,
Богу хвала
оста ето.
Шињел бушан
беху јачи
погинула три су брата
беше рушан
ал’ га куршум не закачи.
Турке сруши
битку води
и Косово ослободи.
Колубарску битку прође
као некад Карађорђе.
А и Дунав пређе даље.
Све за њега беху трице
смоташе га неке жице,
заробљеник Суботице.
Морао је робовати,
ал се после кући врати.
Десет деце муке љуте,
по Србији разасуте.
Поредит’ га нећу ни с’ чим
са дедом се мојим дичим.
За Београд возом Ћиром,
све сам с дедом прош’о миром.
Прво мушко, волио ме
и са собом водио ме.
Много чему ме учио
миљеник сам њему био.
Душан беше њему име
ја се много дичим тиме.
|
|
10. |
|
|
|
|
Не судите ником, да вам се не суди,
волите се жене, волите се људи
Само Христос благи свима ће да суди,
Њега послушајте, живот вечни нуди.
Да л‘ си чула жено, да л‘ си чуо оче
у паклу ледено, вечна мука поче?
Да л‘ си чуло дете, да л‘ си чуо ђаче,
све вас Христос воли и за вама плаче.
Будите ми добри, не чините бруке,
у паклу је огањ, ту су вечне муке.
Покај се народе, док времена има,
сузе нека лију, биће добро свима.
Да л‘ си чуо деко, да л‘ си чула бако,
Бог је свима рек‘о: ужасан је пак‘о.
Христос стално плаче, Божја Мајка моли,
плачимо народе, све нас Господ воли.
Све нас Христос зове, Божја црква звони,
покај се народе, плачимо к‘о они.
Свуд се много страда, време је при крају,
плачите народе, сви нека се кају.
Који суди сада, а не чека Христа,
ђаво је у њему, слуга антихриста.
|
|
11. |
|
|
|
|
Многе године прођоше
и миле мошти дођоше.
Светог србског Николаја
из драгог Ваљевског краја.
Красног милог Божјег бића
светог села из Лелића.
Љубав сеје, љубав плени
благо свима, благо мени.
Понајвише малени србчићи
сви ће они на прославу стићи.
Радосни су свога Свеца љубе
Бога воле Србију не губе.
Сви србчићи радујте се
Николај радост донесе.
Кроз векове нека буде дуго
паклена си ти проклета туго.
Прво грешник Те, мошти целива
у животу највеће радости.
Носити се слатког Бога жива
све ће грехе Господ да опрости.
|
|
12. |
|
|
|
|
Покајница дивна, самомученица,
Марија се сакри од људскога лица —
О да грешне мене,
Страшћу помрачене,
Страсти су зверови што нам срце ију,
У нама ко змије тајно гнездо вију —
О да грешне мене,
Страшћу разједене!
Но да грешне спасеш ти пострада Христе,
Не гнушај се сада од мене нечисте!
Чуј вопаљ Марије
Од свих најгрешније!
Смилова се Господ, Марију исцели,
Помрачену душу као снег убели
Хвала ти Свеблаги,
Господе предраги!
Суд нечист очисти, златом га позлати,
Напуни га препун Своје благодати —
То је милост права,
Теби, Боже слава!
Па Марија поста Духом обасјана
И к'о ангел Божји снагом опасана,
Силом Твојом, Христе.
Милошћу Пречисте!
Шта мирише тако у страшној пустињи,
Као тамјан красан у храмовној скрињи?
То Марија дише —
Светињом мирише!
|
|
13. |
|
|
|
|
Где год дође он се блиста,
чиста душа у Калиста.
Душа чиста увек блиста,
душа чиста у Калиста
Душа чиста, памет блиста,
сваког дана слави Христа.
Молитва је увек иста,
без престанка слави Христа.
Душа чиста у Калиста,
благодаћу увек блиста.
Земљу тресе кад се моли,
плаше га се и ђаволи.
Све о томе треба рећи, права је дивота,
уписа га Господ у књигу живота.
|
|
14. |
|
|
|
|
Бога тражим, једина ми жеља,
Бог ми даде нађох Светитеља.
Духом Светим сваку душу греје,
радост шаље, он се на то смеје.
Светим Духом сваку душу лечи,
медоусти, такве су му речи.
Бог и сада Светитеље ствара,
од сваког је узео нешто дара:
вера јака Светог Василија,
богословље Светог Григорија,
љубав и дар речи Златоуста.
Љубав сеје из његових уста
Када служи свуд миро мирише,
људи сити, сви се напојише.
Пчеле гаји, гаји винограде,
радом његовим и крстионица настаде.
Дрва слаже усред врела лета,
увек ради, чак и ако шета.
И пауни послове му раде,
сад ће киша, најављује јаде.
Кад је мирно, сви ће да опросте,
ко год дође, забављају госте.
Куват’ знаде, многа јела ствара,
као некад у времена стара.
Лепо цвеће к’о да је у рају,
у цркви се служи, сви певају.
У пуноћи птичице певају,
а монаси молитве читају.
Све је лепо, к’о да си у рају,
лепо јесте, на све стране сија,
као некад стара Византија.
Кад ваљевски дођу богомољци,
Бога славе и добри су појци.
Целе ноћи ту се Христос слави,
сви весели и пуни љубави.
Многе од њих Теофил’ је знао,
дођите ми – често их је звао.
Све о њему кад би се писало,
сто година било би нам мало.
|
|
15. |
|
|
|
|
Видиш мрава како лежи
четир‘ пута терет тежи.
Терет свој ће сам да носи
помоћ неће и не проси.
Преко зиме посла нема
кућу чисти и поспрема.
Преко зиме он одмара
и планове нове ствара.
Целог дана некуд јури
целог дана некуд жури.
Ближњег сретне на по‘ пута
поздравља се по сто пута.
Ближњег сретне пред њим стаје
и свој поздрав њему даје
својим путем крене даље
породици вести шаље.
Сад се јављам то да знатe
да радосно сви чекате.
Нешто лепо вама носим
а молитву од вас просим.
Целог дана ради ствара
нема када да одмара.
Тако ради целог лета
да одмара њему смета.
Док заруди рујна зора
мрави раде без одмора.
За вредноћу знаде свако
код човека није тако.
Буди вредан као мрав
и увек ћеш бити здрав.
Буди вредан као мрав
подигнућеш цео сплав.
Буди вредан као мрав
бићеш снажан као лав.
Буди вредан као мрав
Божији ћеш бити сав.
Буди вредан као мрав
свакоме ћеш бити прав.
|
|
16. |
|
|
|
|
Пази, чита, чува
манастирске књиге,
тиме је задужен,
о том води бриге.
Послушање боље,
ава Дионисије,
сам на небу боље,
то ће да добије.
Седамдесет пете,
те године красне,
поуке ми даде,
и то врло јасне.
Добар је Акатист
за Мајку Божију,
читај добро само
сузе нека лију.
Колико ћеш дана,
то сам изабери,
само нека буде
по Божијој мери.
Још ми читај Псалам
деведесет први, с
ве ђавоље силе
Господ лако смрви.
Онда читај и
Псалам деведесети,
па ће црним силама
Господ да запрети.
Благо мени, читај и
Псалам сто и други
биће красно теби,
Божијему слуги.
Нек‘ ти Господ Псалме у ср у срцу зареже,
онда неће ништа
срце да ти стеже.
Нек‘ мантија буде
добро изношена,
макар цела била
крпама шивена.
Све поуке даде,
некол‘ко минута,
пола сата седим,
цело време ћута.
Ава књиге слаже,
са Христом говори,
пола сата своја
уста не отвори.
Због молитве слабе,
морадох да кренем,
благослови оче,
ја му тад поменем.
Христос му у срцу
и са њиме збори,
зато тако ћути, с
а мном не говори.
То је било давно,
осамдесет прве,
те конаке пале,
хоће све да смрве.
Ту је био отац,
ава Дионисије,
само кревет оста
да горео није.
Келије спали
до одра његовога,
ето знака доброг,
миљеник је Бога.
Сви конаци њени
и то здање цело,
од пожара силног,
све је изгорело.
Ава је живео
као Светац прави,
па га сваки Србин
као Свеца слави
|
|
17. |
|
|
|
|
О радуј се
небеска Србијо
светац такав
код вас није био.
Ми смо њега
вама отпратили
вама стиже
патријарх нам мили.
Све вам свето
историја славна
дочекасте
патријарха Павла.
Прим’те њега
славнога Србина
таквог нема
још од давнина.
Бога молим
да му грехе прости
на земљи смо увек
само као гости.
Заменика
ми смо наменили
само Господ
жељу да испуни.
Господ наду
свима да подигне,
свак нек запне
старе да достигне.
|
|
18. |
|
|
|
|
Бел‘ босиљак
читаве плантаже
лепо место
и шта да се каже.
Дивна паша
радилица пчела
играју се
дечица весела.
На све стране
птичице певају
ту је живот
к‘о да си у рају.
Коме треба
може купит‘ меда
њега воле
мала србска чеда.
Свак весео
који тамо дође
леп је одмор
и викенд ти прође.
Ту је лепо
може да с‘ одмори
Богу хвала
јер све лепо створи.
И варош се
види у даљини
леп је одмор
у лепој планини.
Божје сунце
Божји народ грије
свак је тужан
који био није.
Такав живот
није у даљини
сваком лепо
у србској планини.
|
|
19. |
|
|
|
|
Једна стара удовица, сиротица
сина води-ђавоиман, спопала га падавица.
Помозите мени и још моме сину,
да ме тешке ове, сада муке мину.
И цела се мене плаши околина,
а од мене још и више од мог сина.
Па завапи јако, сиротица жена
муком тешком, болом јако измучена.
Муке мучим више од двадесет година,
жалосна сам много због болесног сина.
Свак од мене бежи, и људи се стиде,
па се онда сакрију кад нас болне виде.
Ево сада дођох код Аве Калиста,
да молитву чита, да молимо Христа.
Дођ‘ овамо, мајка ти певала,
сад ћеш видет нешто, што још ниси знала.
Слушај добро, благо мени,
живот треба да с‘ промени.
Хајде овде одмах седај,
преда мном се исповедај!
Мораш више славит Христа,
помоћи ће и Пречиста.
У животу много вреди,
кад се човек исповеди,
све ми реци, ти то смијеш,
немој ништа да сакријеш.
Вреле сузе ти да лијеш,
исцељење кад добијеш,
па ће синко оздравити
ти ћеш Бога прославити.
Где је момче, дођи ’вамо
да молитву прочитамо,
и да видиш, о благи равуни,
поче ђаво нешто да се буни.
Куће немам, не знам да је нађем
овде ми је лепо, нећу да изађем.
Ава миран, Јеванђеље узе,
читат поче, пођоше им сузе.
Пола сата молитве је било,
уста момче, весело и чило.
И сви скупа, Бога прославише,
намучена мајка понајвише.
|
|
20. |
|
|
|
|
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
А ја немам бити с'киме
само Собом поведи ме;
само Собом насити ме
само Собом оживи ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
Само Собом нахрани ме
само Собом напоји ме;
само Собом насити ме
само Собом оживи ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
Само Собом поведи ме
само Собом оздрави ме;
само Собом исцели ме
само Собом нахрани ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
Само Собом умудри ме
само Собом напоји ме;
само Собом оздрави ме
само Собом изцели ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
А ја немам ићи с' киме
само Собом посети ме;
само Собом научи ме
само Собом умудри ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
Само Собом посети ме
само Собом научи ме;
само Собом оснажи ме
само Собом одбрани ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
Само Собом сједини ме
само Собом оснажи ме;
само Собом одбрани ме
само Собом усрећи ме.
Син Божији Теби име
и сви људи да Те приме.
Само Собом усрећи ме
само Собом сједини ме;
само Собом Обожи ме
само Собом усиниме ме.
|
Grupa Srbče rodjena je 2013 godine u manastiru Svete Trojice u Bijelim Vodama, na predlog našeg starca Simona, koji je autor do sada dve objavljene knjige pesama, Monaška Brojanica 1, i Monaška Brojanica 2, a u pripremi je i Monaska Brojanica 3... Starac je želeo da se te pesme pevaju uz pratnju gitare i da se predaju našoj deci i omladini...Tako je nastao naš prvi CD, Srbče peva Bogu sa 17 pesama od kojih su na početku i na kraju psalmi Davidovi a druga i predposlednja pesma su od sv. vladike Nikolaja Velimirovića pesme iz Ohridskog Prologa za Malu i Veliku Gospojinu... Ostale su pesme iz Monaške Brojanice 1, shi monaha Simona...
Posle toplog prijema i nekoliko uspešnih koncerata u klubu Bogotražitelj, u domu Vaznesenjske crkve i crkve sv. Jovana Vladimira izašao je i naš drugi CD, koga smo nazvali Srbče opet peva Bogu. I tu su dve pesme od sv. vladike Nikolaja iz Ohridskog Prologa, posvećene sv. velikomučenici Marini i prepodobnoj Mariji Egipćanki, a ostale su od shi monaha Simona iz obe knjge Monaške Brojanice... U ovim pesmama sa oba CDa se peva o sv. avi Justinu Popoviću, sv. vladici Nikolaju Velimiroviću, o avi Julijanu Kneževiću, igumanu Studenice, avi Kalistu, duhovnom čedu sv. vladike Nikolaja, ocu Simeonu iz Studenice, ocu Dionisiju, bibliotekaru Pećke Patrijaršije, ocu Teofilu iz manastira Kaone, o molitvi, osudjivanju i sl.
Prvi članovi grupe bili su protosindjel Serafim Petković, koji je i kompozitor ovih pesama i učestvuje sa glasom i gitarom, Branko Trijić, koji je završio akademiju u Amsterdamu za gitaru, u grupi svira gitar-lele ili uku-lele i zajedno sa ocem Serafimom aranžer ovih pesama, a inače član više poznatih grupa u Srbiji, kao sto su Trio Sveti, sa Vasilom Hadžimanovim, Konzilijum, Dr. Branko i deca loših muzičara, i drugih, Nela Popović, dugo vremena protopsaltis pevnice manastira sv. Trojice, učestvuje sa svojim izvanrednim glasom, i dečji hor, Marko, Lazar, Milica, Sara i Jovan Popović, svi iz Vranića, i Sara Krstić iz Ljubovije... Svi članovi su duhovna deca i unučići oca Serafima.
Posle izdata dva CDa krenuli su mnogobrojni koncerti, pored pomenuta tri mesta u Beogradu svake godine je održan godišnji humanitarni koncert u Domu Vojske, nekoliko koncerata u Pirotu, u Arandjelovcu, Kruševcu, Kragujevcu, Petrovaradinu, Zvorniku, Ljuboviji, Bajnoj Bašti, užičkoj bolnici, Valjevu i mnogim drugim mestima... A u Belorusiji su usledili nastupi u Pinsku, na pravoslavnom sajmu, u Minsku, na pravoslavnom sajmu, na sestrinskom sastanku u manastiru sv.Jelisavete, na festivalu Državni Glas 2014 u oktobru, u crkvi sv. Nikolaja Japanskog i u Bogosloviji u Minsku...
U sledećoj godini izlazi naš 3. CD, Srbče uvek peva Bogu, na kome je jedna pesma od sv. vladike Nikolaja iz Ohridskog Prologa posvecena sv. Zosimu i jedna je pesma na ruskom S. Behteva o stradanju Carske porodice i Ruskog naroda. Ostale su pesme našeg starca Simona... Tu su i pesme o sv. Siluanu Atonskom, dve pesme o sv. Romanovima, pesma o avi Mojseju, proigumanu manastira Hilandara, o sv. Nikanoru Hilandarcu prosvetitelju Australije i Okeanije, o ocu Savi, obnovtelju manastira Podmajine, ocu Rafailu i druge... Takodje izlazi i četvrti CD, "Nama treba Hristos , a ne vreme bolje". Ovo je samo pevački CD, koji su pripremile i snimile Nela Popović i Željka Varagić i aranžirale na teme Bogomoljačkih pesama, pesme oca Simona iz obe Monaške Brojanice.
Slede opet mnogobrojni koncerti u Beogradu na svim pomenutim mestima, u Vršcu, u Bajinoj Bašti dva dobrotvorna koncerta, u Tršiću kod Loznice, u Loznici, u Šabcu, u Čačku, u manastiru Ribnica kod Mionice, u Podgorici u hramu Hrista Spasa, U manastiru Podmajine više puta, u Herceg Novom, u Istočnom Sarajevu, na Palama više puta, na sajmu knjiga u Beogradu, opet u Pinsku i Minsku na sajmovima, ponovo na festivalu Državni Glas u oktobru 2015, manastir sv. Jelisavete, Minsk, crkva sv. Nikolaja Japanskog, Minsk...
Zatim izlazi Dečji CD u obliku knjižice sa ilustracijama i notama i akordima za sve pesme... Tu se pojavljuju dve nove pesme, Srbče hoće da se ženi, i Mala deca vole avu Justina... Ostale su skupljene sa prva tri CDa, sve dečje pesme, i tako objavljene kao poseban CD.
Slede brojna gostovanja na radio stanicama Slovu Ljubve, Bum, Bum radiju, radio Svetigori, studiju B, BN televiziji i televiziji Hram u emisiji Pletenica, dva koncerta u Vaznesenjskoj crkvi, od kojih je jedan razultirao koncertnim CDom, koji se zove Srbče: Koncert u Vaznesnjskoj crkvi , zatim veliki koncert u Minskoj Filharmoniji, pred oko 800 gledalaca, zajedno sa grupom Pirg i Nebojšom Mastilovićem kao solistom sa svojim pesmama, i dečjim horom iz najstarije muzičke skole u Minsku. Odatle postoji DVD snimak celog koncerta... Sledi još koncert u Beču kome je za dva dana prisustvovalo preko 500 ljudii, dva koncerta u Petrovcu na Mlavi, jedan humanitarni i u crkvi sv. Jovana Vladimira... Bila su i dva manja koncerta u Grčkoj, na ostrvu Eviji u dečjem odmaralistu..U svemu ovome učestvuje i novi član, Zoran Ivković, gitarista, nekadašnji član Srbskog orkestra, koji je 15 godina svirao u Atini...
Planira se završetak Grčkog CDa, pesme su prevedene i na grčki, snimanje akatista u horskoj obradi za pevanje, novog CDa, i koncerti u Minhenu, Somboru i Novom Gradu... Godišnji koncert kao mali dečji festival...
Ideja Srbčeta je da u svakom gradu ima neko Srbče da peva sa nama... To tako obično i biva... Tamo gde ne možemo prići rečima, pesmom uspevamo da se približimo... To je jedan vid našeg misionarenja... Druga ideja je da se ovim i materijalno pomogne dečici, i u Srbiji i na Kosovu i gde god se može... I pomalo našem manastiru...
released December 27, 2016
